Samoopravdavanje je mehanizam kojim osoba sama sebe uverava kako je ono što je učinila ustvari najbolje moguće rešenje.
Osoba može da ostaje u lošoj vezi ili braku samo iz razloga jer je u takav odnos uložila mnogo truda, vremena i emocija, radi posao koji je loš i sa kojim nije zadovoljna zbog toga što stalno pronalazi opravdanja za ostanak na tome poslu, iako bi koristi od njegovog napuštanja bile višestruke, skupo kupuje polovan automobil u koji je potrebno uložiti značajan novac kako bi se opravdala početna investicija.
Samoopravdavanje nije isto što i laganje, nego mnogo moćniji mehanizam od eksplicitne laži. Ipak, ono samo po sebi nije ni dobro ni loše, nego sredstvo koje omogućava da se ne žali za nečim što nije urađeno, ili da se ne kaje zbog nečega što je urađeno na loš način. Dakle, samoopravdavanje omogućava miran san.
Samoopravdavanje iskrivljuje sliku stvarnosti i sputava sagledavanje sopstvenih grešaka.
Neurološka istraživanja su pokazala da se oblasti u mozgu zadužene za mišljenje isključuju kada se osoba suoči sa izjavom koja je u suprotnosti sa njenim početnim uverenjima. To ukazuje da se jednom stečena uverenja teško menjaju, dok samoopravdavanje igra značajnu ulogu u njihovom održavanju.
Kako biste izašli iz spirale samoopravdavanja loših odluka koje štete kvalitetu Vašeg života, potražite pomoć stručne osobe koja Vam u tome može pomoći.
